...
Sunce sija za sve,
ne sija u tamnicama, ne sija za one koji rade u rudnicima,
za one koji čiste ribu
za one koji jedu smrdljivo meso
za one koji prave ukosnice
za one koji duvaju u prazne boce koje će drugima biti pune
za one koji seku hleb svojim nožem
za one koji svoj godišnji odmor provode u fabrikama
za one koji ne znaju šta treba reći
za one koji muzu krave a ne piju mleko
za one koje ne uspavljuju kod zubara
za one koji pljuju pluća u metrou
za one koji u podrumima prave naliv-pera kojima će drugi pisati kako je sve u najboljem redu
za one koji imaju suviše da kažu da bi mogli da kažu
za one koji imaju posla
za one koji ga nemaju
za one koji ga traže
za one koji ga ne traže
za one koji poje konje
za one koji gledaju svog psa kako skapava
za one kojima je hleb nasušni svakodnevni otprilike jednom nedeljno
za one koji se zimi greju po crkvama
za one koje vratar izbaciju napolje da se tamo greju
za one koji trunu u bedi
za one koji bi hteli da jedu da bi preživeli
za one koji putuju pod točkovima
za one koji gledaju Senu kako teče
za one koji primaju u službu, koje otpuštaju,
kojima daju povišicu, kojima smanjuju platu,
kojima manipulišu, koje pretresaju, koje prebijaju
za one kojima uzimaju otiske prstiju
za one koje nasumice izvode iz redova i koje streljaju
za one koje izvode na defile kod Trijumfalne kapije
za one koji nigde na svetu ne mogu da se skrase
za one koji nikada nisu videli more
za one koji mirišu na lan zato što proizvode lan
za one koji nemaju vodovod
za one kojima preostaje samo plavi horizont
za one koji sneg posipaju solju za potpuno smešnu platu
za one koji stare brže od drugih
za one koji se nisu sagnuli da podignu čiodu
za one koji crkavaju od dosade nedeljom po podne
jer posle nedelje dolazi ponedeljak, pa utorak, pa sreda, pa četvrtak,
pa petak i subota
i nedeljno popodne.
No comments:
Post a Comment