O FONTANI ILI ~ KAKO SMO USPELI SVE DA SJEBEMO

Da li se sećate fontane u šabačkom Velikom parku. One druge, koja više ne radi. Neću se sada baviti time kako se desilo to da ona prestane da radi, i kako se uostalom desilo da sve u ovoj zemlji prestane da radi. Ovom prilikom, usredsrediću se na to kako su u ovoj zemlji prestali da rade mozgovi. Odnosno, kako su manifestacije te obustave počele da se prikazuju sasvim otvoreno i u velikom broju, tako da je to više nemoguće i pobrojati.

Ne treba nam puno za taj pokus. Jedna stara fontana i jedna glava.

Dakle imamo jednu fontanu koja ne radi godinama. Pretpostavimo da je nekada radila i da je tada u nju uloženo nešto novca. Pretpostavimo dalje da sada nemamo novca da tu fontanu osposobimo da ponovo radi. Pretpostavimo još i to da fontana u ovakvom stanju ugrožava bezbednost, pre svega dece.
Šta nam je sledeće na pameti?

Betoniraj!

Jašta!

Vrlo smo složni oko glupih ideja. Ili mislimo drugačije, ali smo prevelike pizde da bismo se suprotstavili. U svakom slučaju, od nekog mitološkog bića srpske zbilje koje je ovu genijalnost smislilo, do onog majstora koji je tako uredno zabetonirao fontanu, niko se nije našao dovoljno pametnim da protivureči.

A šta je problem?

+ Prvo i pre svega, zar nikome nije palo na pamet da pita nekog stručnog za mišljenje. Zar mislite da bilo gde na svetu sme neko tek tako da reši da betonira fontane.
(Još gora varijanta je naravno da je neko pitan, u kom slučaju bismo i tog stručnjaka morali smestiti u prethodni pasus, a to bi bio samo još jedan dokaz za to kako smo vrlo uspešno sjebali i struku)

+ Drugo, zar nikome nije palo na pamet da se jednom mogu stvoriti uslovi da se fontana vrati u prvobitno (ili neko novo / osavremenjeno) stanje i osposobi za rad.

+ Treće, zar nikome nije palo na pamet da pomenutu fontanu zatrpa zemljom i posadi cveće ili manje drveće koje bi se posle lako izvadilo, ako se ukaže potreba. Da ne pominjem da bi prostor u međuvremenu bio beskrajno lepši.

+ Četvrto, jesmo li toliki moroni.

+ I peto, zar moramo baš sve da betoniramo...

levo postojeće stanje / desno brza montaža stanja mogućeg da fontana nije zauvek upropašćena betoniranjem

KAKO SAM SE IZBORIO SA ALERGIJOM I HRONICNOM UPALOM SINUSA

Sledi kratko uputstvo kako pobediti hronične probleme sa sinusima: alergije, prehlade, i slično.
Uputstvo je bazirano na ličnom iskustvu i zdravom razumu. Proces je potpuno bezbedan, pa se neću baviti ograđivanjem od moguće štete koju možete naneti sebi koristeći ga. Naravno da treba biti pametan i posmatrati svoje telo i kako ono reaguje na spoljašnje uticaje. Neću vam savetovati da pitate lekara da li da korisite ovaj metod, jer su oni suviše zauzeti prepisivanjem skupih lekova i sprejeva protiv alergija koji ne pomažu, i koji vam mogu naneti veliku štetu na duge staze.

Dakle, ja sam na ovaj način izlečio sinuse koji su mi konstantno pravili probleme. Bar tri puta godišnje (često i mnogo češće) bih se prehladio, što bi počelo sa alergijskom kijavicom i zapušenim nosem, nakon čega bi sledile i nesnosne glavobolje izazvane nemogućnošću disanja. U stvari, retko kada sam i imao prohodne obe nozdrve, čak i kada bih bio zdrav. Infekcija bi se dalje spuštala na grlo, i to stanje pakla sa kijanjem i kašljanjem bi trajalo po nekoliko dana. Pokušaji inhaliranja su samo dodatno nadraživali sluzokožu nosa. Išao sam na testove za alergiju, isprobavao sve moguće lekove, sprejeve i slične gluposti; mislio da imam nekakvu devijaciju nosa, i razne druge budalaštine koje mogu čoveku pasti na pamet.

Rešenje je sve vreme bilo tu, i ja sam još od ranije znao za njega, samo ga nisam koristio u toj meri. Ne sećam se više ni kako sam to započeo da radim. Verovatno sam jedne godine imao daleko više problema sa alergijom nego inače, te sam počeo da ispiram nos fiziološkim rastvorom svaki put kada bih se vratio u stan. Dakle, stvar je elementarne logike. Fiziološki rastvor ispira nozdrve od sakupljenih alergena, so obnavlja sluzokožu, pa je ona zaštićena od spoljašnjih nadražaja. U početku to ne izgleda tako sjajno. Simptomi se na kratko mogu i pogoršati, ali sistem sasvim sigurno radi. Sve što je potrebno je istrajnost te par jeftinih stvari koje možete kupiti u svakoj apoteci.

Ja koristim:
bocu fiziološkog rastvora (NaCl 0,9%) 0,5l
špric od 2-5ml (mali špric, jer mislim da je tako praktičnije)
i najširu iglu koju imaju (jer mislim da rastvor tako brže izlazi iz boce)

To troje staje oko 100 dinara i služiće vam mesec ili dva.

 

Sa boce se skine plastični čep, igla se otpakuje, stavi na špric, skine poklopac igle i nabode u udubljenje na boci. U daljem procesu ćete samo vaditi špric (igla ostaje u boci do daljnjeg). Punite ga tako što bocu okrenete naopako i povlačite unutrašnji deo šprica na dole. Ovo može ići brže ili sporije, u zavisnosti od kombinacije veličina igle i šprica.
Kada ste ga napunili, zabacite glavu i sipajte rastvor u jednu pa u drugu nozdrvu. Neka optimalna količina je po 2ml u svaku nozdrvu. Rastvor je blago slan (u pitanju je mala količina soli rastvorena u vodi). Možda će vam to biti neprijatno u prvo vreme, ali ćete se brzo navići. Ako vam je nos prohodan, sjuriće vam se niz grlo, ukoliko nije, budite strpljivi, otpušiće se ako istrajete, nakon čega ćete vrlo brzo zaboraviti na sve probleme koje ste imali.

Za početak ovo treba raditi što češće. Isprobavati kako vam odgovara. Ja sam rastvor sipao ujutru, kada ustanem, kada god sam bio izložen alergenima (po povratku iz šetnje po prirodi, ili boravku u prašnjavom/ zadimljenom prostoru), a nekada i u međuvremenu.
Meni nije prijalo da ga koristim pred spavanje, pa sam to izbegavao.
Što se mojih sinusa tiče, prošlo je skoro 3 godine otkako sam poslednji put bio prehlađen. Sa alergijom nemam nikakvih problema, mada mi je prethodno ustanovljena visoka osetljivost na prašinu, polene, trave, itd.
I dalje imam rastvor u kupatilu, i sipam ga kada osetim da je potrebno (kada je sezona alergija sipam po malo svaki dan, preventivno, ali nekada i mesecima zaboravim na to).

Alergija je psihosomatska bolest, te ne možete očekivati da je trajno izlečite na ovaj način. Kakogod, ja je ovim efikasno držim pod kontrolom i nemam apsolutno nikakvih simptoma.
Nadam se da će i vama pomoći.

Pročitajte i moj drugi post na ovu temu, radi dodatnih smernica: Još nekoliko saveta vezanih za probleme sa sinusima

JABUKA

Par smernica ka prepoznavanju prave jabuke.

Pre svega treba znati da se prava jabuka ne može kupiti u supermarketu. Kada bolje razmislim, prava jabuka se ne može nigde kupiti. Nju jedino možete naći na nekoj livadi, zaboravljenu. Pola ploda je popadalo po zemlji i trune, pola se još drži na granama (za neupućene, jabuka je plod drveta jabuke, i raste na njegovim granama).
Ljudi koji žive u blizini ne mare puno za pravu jabuku. Ponekad neku pojedu, više iz dosade, ali svakoj nađu manu... Ili je kisela, ili ima tvrdu koru, ili - što je čest slučaj - ima crve. Ipak, najčešći razlog zapostavljanja je taj što se ovakva jabuka ne može prodati, ili je bar takvo opšteprihvaćeno mišljenje.

Drugi znak raspoznavanja je miris. Prava jabuka miriše na jabuku. Ma koliko ovo apstraktno zvučalo, verujem da biste taj miris prepoznali čim biste ga osetili. Ovaj miris bi Vas vratio u davno vreme Vašeg srećnog detinjstva. Samo pazite da, kada se prvi put, posle dugo vremena, susretnete sa pravom jabukom, ritual mirisanja ne obavljate prelazeći ulicu, vozeći automobil, ili tokom obavljanja nekog drugog potencijalno opasnog posla.

Prava jabuka ima i ukus jabuke. Taj se ukus ne može opisati rečima. Jedina nevolja ovde je ta što posle konzumiranja prave jabuke, dugo nećete biti u stanju da pojedete jabuku iz supermarketa sa ukusom pesticida.

Zanimljivo je još i to da ćete kada pojedete pravu jabuku, a čak iako izbegnete crve, imati utisak da ste pojeli pola kilograma mesa. Dakle, prava jabuka je izuzetno hranljiva.

I za kraj, za pripadnike nove, vizuelne generacije, kratki foto vodič:

ovako izgleda prava jabuka

ovako izgleda prava jabuka
dok je jedete
primetićete da odmah reaguje
sa vazduhom (oksidira)

ovo je boja unutrašnje strane 
ljuske prave jabuke
2 minuta nakon guljenja

Srećno!

DRUSTVO SPEKTAKLA

"Iza prolaznih moda koje se neprestano smenjuju na frivolnoj površini spektakla pseudocikličnog vremena, vrhunski stil i dalje prebiva samo u onome čime vlada pritajena, a ipak očigledna nužnost revolucije."

Gi Debor - Društvo spektakla (1967) 
celu knjigu možete prelistati ili skinuti ovde

Otvorena Galerija

GRADOVI ILI GADOVI

Naši gradovi, koji su prerasli u betonske staze i parkinge po meri kola, odavno su prestali da budu gradovi po meri čoveka. U našim gradovima ima sve manje zelenila. Ljudi seku drveće u svojim dvorištima zato što ono, za razliku od betona, mora da se održava, i zato što sa njega pada lišće prljajući njihove automobile koji stoje parkirani u dvorištu, na ulicama, na trotoarima, po nepropisnim mestima… Stoje tu, jer su ionako veći deo vremena neupotrebljeni.

Po nekim estetskim teorijama, lepo je ono što ima funkciju, a ružno ono što je nema. Šta bi tek trebalo reći sa stanovišta organizacije i ekonomije, ako imamo u vidu da nam naši automobili služe 15 minuta dnevno, a da ostatak vremena zauzimaju veliki deo našeg životnog prostora.

Da li su naši gradovi - gradovi? Da li su uopšte naši.
I dok mi po inerciji očekujemo da se neko drugi (neko od gore) pozabavi takvim problemima, ne shvatajući da su veliki planski projekti uglavnom prokazani kao pomoćno sredstvo totalitarnih režima i sličnih babaroga (a osim toga i neostvarivi u igrokazu suprostavljenih interesa, gde naš, interes malog čoveka, može da prođe samo kroz slučajni splet okolnosti), u dalekoj Severnoj Americi, ljudi se organizuju i udružuju oko projekata koji će njihov životni prostor učiniti životnijim:


pr.#1: http://www.spontaneousinterventions.org/project/depave

pr.#2: http://www.spontaneousinterventions.org/project/guerrilla-gardening

pr.#3: http://www.spontaneousinterventions.org/project/parklets

znak

kako je nastao znak crvenog crva

BEOGRAD NEMA HITNU POMOC

Mirne savesti tvrdim da grad Beograd nema službu hitne pomoći.

Običan, pošten građanin, može se vrlo potresti ako kojim nesrećnim slučajem pozove službu hitne pomoći u Beogradu. On će naivno očekivati da ova služba služi da ukaže hitnu medicinsku pomoć, kako joj samo ime kaže, ali stvar zapravo nije tako jednostavna.
Prvo što će vas snaći jeste da ćete čekati dvadesetak minuta da vam se neko javi. Bez imalo preterivanja. I ovim smo već rešili onu dilemu oko hitnosti. Dakle, hitna nije.

A da li je pomoć?

Kada vam se "operater" konačno javi, ispitaće detaljno vaš slučaj, kao da ste otišli na redovan pregled, a ne zvali upomoć. Potom će vas vrlo temeljno ubeđivati da možete i sami da izađete na kraj sa problemom, ili vas uputiti na neku drugu službu, koja nema ni elementarne mogućnosti da vam pruži pomoć koju ste naivno očekivali... Dakle, nije ni pomoć.

Jedino što ukazuje da u Beogradu ova služba postoji, to je njena direktorka koja se svako jutro javlja televiziji. Da nije nje, svi bi se mogli složiti sa mnom. Ovako, to će uraditi samo oni koji su probali.

Da li se ti ljudi trude, kakve imaju mogućnosti, da li je problem manjak novca, veličina grada, ili nešto peto, to priznaćete, mene uopšte ne bi trebalo da zanima. U mom univerzumu, ako neko okrene 94, a ne uobražava problem, pretpostavlja se da mu treba hitna pomoć.

KOME SLUZI NARODNA MILICIJA

Ne dao vam Bog da vam u ovoj zemlji ustreba pomoć policije ili hitne pomoći. O hitnoj pomoći, drugom prilikom...

Kome i čemu služi policija, može čovek slobodno da se zapita nakon par iskustava kroz koja će proći svaki pošten građanin ove grude. Slika koja se prva nameće je slika nadobudnog saobraćajca koji vam piše kaznu zbog nevezanog pojasa. Dakle, služi tome da vam naplati kaznu. Taj prvi utisak je već vrlo blizu istine. Za one malo iskusnije, iskustvo je donelo samo još više frustracija, ali ni malo nije promenilo ovaj naizgled preuranjeni zaključak.
Najveće oduševljenje učinkovitošću ove službe ipak doživite ako vam provalnici obiju kuću ili stan. U tom slučaju, i u slučaju da ste dovoljno glupi i naivni da ih pozovete, dolazite do sledećeg zaključka: Narodna milicija služi tome da vam sa vrata kaže da provalnike ne može uhvatiti, da su oni sa vašim dragocenostima sigurno već u bosni, albaniji, tanzaniji... Onda služi tome da vam isprosipa onaj prah što služi za pronalaženje otisaka prstiju svuda po kući, kao fol iz nespretnosti. I na kraju, ali ni po čemu manje fantastično, služi tome da vas optuži da ste sami obili svoj kuću i oteli svoje stvari. Ako izdržite ovo, a da ih ne pošaljete u pizdu lepu materinu, i zauvek zaboravite da postoje, onda ste već na dobrom putu da shvatite njihovu bit.

Policija služi samoj sebi.

Pokušaj opisa jedne večere glavešina u Parizu (deo), Žak Prever, 1931.

...
Sunce sija za sve,
ne sija u tamnicama, ne sija za one koji rade u rudnicima,
za one koji čiste ribu
za one koji jedu smrdljivo meso
za one koji prave ukosnice
za one koji duvaju u prazne boce koje će drugima biti pune
za one koji seku hleb svojim nožem
za one koji svoj godišnji odmor provode u fabrikama
za one koji ne znaju šta treba reći
za one koji muzu krave a ne piju mleko
za one koje ne uspavljuju kod zubara
za one koji pljuju pluća u metrou
za one koji u podrumima prave naliv-pera kojima će drugi pisati kako je sve u najboljem redu
za one koji imaju suviše da kažu da bi mogli da kažu
za one koji imaju posla
za one koji ga nemaju
za one koji ga traže
za one koji ga ne traže
za one koji poje konje
za one koji gledaju svog psa kako skapava
za one kojima je hleb nasušni svakodnevni otprilike jednom nedeljno
za one koji se zimi greju po crkvama
za one koje vratar izbaciju napolje da se tamo greju
za one koji trunu u bedi
za one koji bi hteli da jedu da bi preživeli
za one koji putuju pod točkovima
za one koji gledaju Senu kako teče
za one koji primaju u službu, koje otpuštaju,
kojima daju povišicu, kojima smanjuju platu,
kojima manipulišu, koje pretresaju, koje prebijaju
za one kojima uzimaju otiske prstiju
za one koje nasumice izvode iz redova i koje streljaju
za one koje izvode na defile kod Trijumfalne kapije
za one koji nigde na svetu ne mogu da se skrase
za one koji nikada nisu videli more
za one koji mirišu na lan zato što proizvode lan
za one koji nemaju vodovod
za one kojima preostaje samo plavi horizont
za one koji sneg posipaju solju za potpuno smešnu platu
za one koji stare brže od drugih
za one koji se nisu sagnuli da podignu čiodu
za one koji crkavaju od dosade nedeljom po podne
jer posle nedelje dolazi ponedeljak, pa utorak, pa sreda, pa četvrtak,
pa petak i subota
i nedeljno popodne.